Biofaktori cink, vitamin C i vitamin D – kako ojačati svoj imuni sistem

Posebno zimi treba ojačati obrambenu sposobnost organizma

Ljudi su mnogo skloniji da obole zimi. Prvenstveno, zato što češće borave u zagrejanim , zatvorenim prostorijama sa niskom vlažnošću i drugim osobama, zaraze se – na primer, kapljičnom infekcijom. Sa druge strane, budući da je naš imuni sistem zimi slabiji – jedemo manje svežih proizvoda i salata, čime smanjujemo prirodni unos vitamina kroz ishranu. Osim toga, zimi provodimo manje vremena na otvorenom. Pred kraj zime, naš rezervoar vitamina D3 se smanjuje jer je našoj koži teško da sintetiše  novi vitamin D3 putem sunčeve svetlosti. Pored toga, naš imuni sistem je prirodno  izložen niskim temperaturama, snegu i kiši. To je razlog zašto su sezone virusa gripa i prehlade toliko raširene, posebno u hladno doba godine.

Kako biofaktori cink, vitamin C i vitamin D jačaju imuni sistem?

Tri biofaktora cink, vitamin C i vitamin D su važne  gradivne jedinice našeg imunog sistema i obavljaju različite zadatke koji se međusobno podržavaju. Dobro usklađena ravnoteža biofaktora pomaže nam u borbi protiv prehlada i drugih infekcija i oporavku od njih na prirodan način – da se možemo osloniti na snažan imuni sistem tokom cele godine.

To je ono što vitamin C doprinosi jačanju vašeg imunološkog sistema

Vitamin C ima ključnu ulogu u smanjenju rizika od prehlade.

Vitamin C, koji se naziva i askorbinska kiselina, jedan je od najvažnijih vitamina. Obavlja brojne funkcije u našem telu. Jedan od njih je jačanje imunog sistema.Stimuliše stvaranje belih krvnih zrnaca odgovornih za eliminisanje klica, čime se ubrzavaju obrambene reakcije organizma. Osim toga, vitamin C je snažan antioksidans jer smanjuje oksidativni stres. To znači da vezuje štetne slobodne radikale u krvi, regeneriše sosptvene supstance koje imaju antioksidativno dejstvo i smanjuje neželjeni stres ćelija. Vitamin C se troši u svim ovim reakcijama unutar našeg tela zbog čega se naša potreba za vitaminom C povećava kada smo bolesni. Već dugo poznat kao kućni lek, medicinska studija sprovedena tokom 5 godina na Univerzitetu u Tokiju mogla bi da dokaže da vitamin C ima odlučujući doprinos smanjenju rizika od prehlade. Subjekti koji su namerno uzimali vitamin C manje su oboleli od uporedne grupe. Dalje studije uspele su da potvrde ovaj rezultat kod starijih osoba kao i kod školske dece.

Ovako vitaminom C jačate odbranu organizma

Za razliku od drugih sisara, ljudi ne mogu sami da proizvode vitamin C i moraju ga unositi ishranom. Citrusno voće sadrži mnogo vitamina C, ali i luk, paprika i brokoli takođe ga imaju u velikoj meri. Zato, kada punite dečije božićne čarape, osim ukusne čokolade, pomislite i na mandarine i narandze bogate vitaminom C!

Preporučeni dnevni unos vitamina C za zdrave odrasle muškarce je 110 mg i 95 mg za žene. Pušačima se preporučuje 40 posto veća doza (155 mg odnosno 135 mg dnevno) zbog većih metaboličkih gubitaka vitamina C. Pušenje oslobađa više slobodnih radikala u krv, koji se moraju neutralisati  pre nego što mogu naneti štetu krvnim sudovima.

Zbog toga je jakom imunološkom sistemu potreban cink

Trajanje i ozbiljnost prehlade mogu se smanjiti uzimanjem dovoljne količine cinka.

Cink je jedan od elemenata u tragovima sa najvećim brojem funkcija u našem telu. Nakon gvožđa, značajno  je uključen  u jačanje imunog sistema. Zbog svoje funkcije zarastanja rana, cink je često sastojak korisnih masti. Ako nema cinka, normalne ćelije kao i ćelije imunološkog sistema kao što su T pomoćne ćelije i T ćelije ubice se ne aktiviraju i obrambeni mehanizmi našeg tela ne mogu biti efikasni. Cink se takođe može pričvrstiti na Rhino viruse  koji su odgovorni za prehladu, čime ih sprečava da se razmnožavaju i uđu u ćelije našeg tela – veoma efikasan obrambeni mehanizam. Dakle, dovoljna količina cinka pomaže u jačanju imunog sistema podržavajući njegovo normalno funkcioniranje tako da mnoge infekcije nemaju ni šansu ili je barem rizik smanjen. Ako se neko ipak prehladi, imuni sistem koji dobro se može se efikasnije boriti protiv ovih virusa. Trajanje i ozbiljnost prehlade može se smanjiti uzimanjem dovoljne količine cinka.

Na ovaj način obezbeđujete svoj imuni sistem cinkom

Za razliku od drugih biofaktora, naše telo ne može da skladišti cink u jednom organu. Većina  se nalazi u ćelijama mnogih različitih vrsta tkiva i organa. Naše telo zavisi od redovnog snabdevanja kroz našu ishranu. Dnevni preporučeni unos cinka za zdrave odrasle osobe je 7 do 10 mg. Namirnice životinjskog porekla kao što su  govedine, ostrige ili sir imaju puno cinka. Namirnice biljnog porekla sadrže manje cinka – uprkos tome vodeći su zob i brazilski orasi  koji  sadrže odprilike 4 mg cinka na svakih 100 g. Međutim, cink iz vegetarijanske hrane ne može se koristiti tako dobro kao cink iz životinjskih namirnica – na bioraspoloživost cinka utiču različiti  sastojci u ishrani. Fitati, koji se nalaze u žitaricama i mahunarkama, inhibiraju apsorpciju cinka u našem tjelu. Limunska kiselina (koja se nalazi u raznim vrstama voća i agrumima), zauzvrat, poboljšava dostupnost cinka koji se nalazi u prirodnim količinama u vegetarijanskoj hrani, čime se pospešuje njegova apsorpcija iz isrhrane. Posebno vegani i oni sa jednostranom ishranom bi trebalo da obratite pažnju na balans cinka, ne samo ako su bolesni.

Ovo su zadaci koje vitamin D obavlja u vašem imunom sistemu

Vitamin D je jedan od retkih biofaktora koji možemo sami proizvesti i uskladištiti.

Vitamin D neophodan je ne samo za zdrave kosti, već i za jak imuni sistem. U raznim procesima aktivira naš imuni sistem I  obavlja ključne funkcije u njegovoj kontroli. Svojim modulirajućim dejstvom vitamin D štiti telo od pogrešnih napada koje vrši sopstveni imuni sistem, čime doprinosi smanjenju rizika od autoimunih bolesti i hroničnih upala. Ako patite od nedostatka vitamina D, vaše T-ćelije i druga antititela nisu dovoljno aktivirana, klice u našoj krvi i tkivima nisu dobro otkrivene i ne mogu se eliminisati. Kada se naš rezervoar vitamina D polako iscrpi krajem godine, to slabi naš imuni sistem i postajemo skloniji da se razbolimo I dobijemo grip.

Vitamin D: Dopuna suncem za jačanje imunog sistema

Vitamin D je jedan od retkih biofaktora koji možemo sami proizvesti i skladištiti. Iz tog razloga, vitamin D, strogo govoreći, nije vitamin, već hormon. Poznat je i kao hormon sunca – jer se njegov prethodnik stvara od holesterola u našoj koži delovanjem sunčeve svetlosti (tačnije UV-B zračenja). Nakon transformacije u jetri, može se skladištiti u našem masnom tkivu za tamnije zimske mesece. Kada je potreban imunom sistemu, aktivira se preko bubrega i tada je uključen u normalno funkcionisanje imunog sistema. Međutim, razne zaštitne barijere (npr. oblaci na nebu ili odeća na našem telu) mogu sprečiti dovoljno UV-B zračenja da dopre do naše kože da pokrene sintezu vitamina D. Krema za sunčanje nas štiti vrlo dobro jer je UV-B blokiran. Šta više, u zimskim mesecima sunčevo zračenje je vrlo slabo nekoliko meseci, tako da UV-B zračenje u severnim geografskim širinama više ne dopire do Zemlje. Zato naša vlastita proizvodnja vitamina D praktično prestaje između jeseni i proleća. Srećom, vitamin D3 može se apsorbovati kroz određene namirnice – iako u malim količinama – kao što su masne ribe (npr. haringe ili lososa), riblje ulje, ulja jetre bakalara i jaja.

Zbog toga, posebno u hladnim i oblačnim zimskim mesecima, razmislite o uravnoteženoj ishrani i dovoljnoj količini vitalnih biofaktorima vitaminom D3, cinkom i vitaminom C – vaš imuni system će vas nagraditi.
 

Wörwag Pharma GmbH & Co. KG - Raspon informacija o ličnom zdravlju na www.woerwagpharma.rs isključivo je za vašu informaciju i ni na koji način ne zamenjuje lične konsultacije, pregled ili dijagnozu od strane ovlašćenog lekara. Sadržaji dostupni na www.woerwagpharma.de ne mogu se i ne smeju koristiti za postavljanje dijagnoze i/ili uzimanje lekova na sosptvenu ruku. Takođe obratite pažnju na isključenje od odgovornosti i naše naznake prava na slike.